Serbian HOWTO
v1.0, November 1998
Cilj ovog dokumenta je da opise kako da podesite Linux i razne aplikacije
za Linux prema standardima srpskog jezika. Tu spadaju: raspored slova na
tastaturi, fontovi, velicina papira i drugo. Nadamo se da ce ovaj dokument
koristiti i drugi korisnici Linuksa kojima je blizak srpski jezik.
Gotovo svi korisnici bilo kog operativnog sistema van granica Sjedinjenih
Americkih Drzava imaju dva problema. Prvi je u nacinu saopstavanja kompjuteru
da imate tastaturu koja sadrzi i druge znake osim americkih. Drugi problem
je - kako podesiti kompjuter da prikaze specijalne znake iz abecede (ili azbuke)
jezika kojim govorite. Da stvari budu jos gore, neke aplikacije ce vas smatrati
izuzetkom ako niste Amerikanac i zahtevace specijalne opcije ili podesavanja
"environment" promenljivih.
Pod Linuxom mozete da promenite nacin na koji vas kompjuter interpretira
ono sto otkucate na tastaturi. To radite komandom loadkeys i
xmodmap. Komanda loadkeys ce modifikovati tastaturu u
konzolnom nacinu rada, dok ce xmodmap uraditi sve sto je potrebno
kada se nalazite u X11 grafickom okruzenju.
Da biste prikazali nasa slova treba da saopstite aplikacijama da koristite
ISO-8859-2 (takodje poznat i kao Latin-2) skup znakova. Ovo nije uvek
potrebno, ali nekoliko kljucnih aplikacija zahteva posebnu paznju.
Ovaj HOWTO je pisan sa ciljem da korisnicima koji razumeju srpski jezik objasni kako
da izvedu potrebna podesavanja. Ako budete imali problema i posle citanja
ovog dokumenta, mozete da procitate German HOWTO, Linux Keyboard and
Console HOWTO ili ISO 8859-1 National Character Set HOWTO. Mnogi saveti
u ovom tekstu preuzeti su od tamo. Takodje pogledajte odeljak
Vazne reference i FTP sajtovi za linkove ka tim dokumentima. Mozete poslati
i email na moju elektronsku adresu, a ja cu pokusati da vam odgovorim kad mi vreme
dozvoli.
Najveci problem je da su poruke o greskama, meniji i dokumentacija gotovo
svih aplikacija na engleskom jeziku. Postoji GNU projekt kome je cilj pokusaj
resavanja ovog problema. Da biste videli o cemu se radi, preuzmite datoteku
ABOUT-NLS ili paket gettext-0.10.tar.gz (ili bilo koju noviju verziju)
sa vama najblizeg FTP sajta koji ima kopiju prep.ai.mit.edu. Dokumentacija u
paketu gettext opisuje kako da koristite prevode u vasim programima.
ISO-8859-2 ili "Latin-2" je clan porodice osmobitnih kodnih rasporeda ISO 8859.
Taj skup kodnih rasporeda pokriva alfabete kojima se pise u Evropi, Severnoj
i Juznoj Americi, Africi i nekim zemljama Azije. Skup kodnih rasporeda je
napravilo evropsko udruzenje proizodjaca racunara (European Computer
Manufacturer's Association, ECMA), a potvrdio ga je kao medjunarodni standard
organizacija za standardizaciju ISO sa sedistem u Zenevi.
Kodni raspored "Latin 2" koristi sve potrebne znake koji se koriste za pisanje
na albanskom, ceskom, engleskom, finskom, hrvatskom, irskom, madjarskom,
nemackom, poljskom, rumunskom, slovackom, slovenackom, srpskom (latinica)
i luzickosrpskom jeziku.
Neki proizvodjaci racunara ili operativnih sistema, kao sto su IBM, Apple i
Microsoft, upotrebljavaju svoje kodne rasporede za slova u gorepomenutim
jezicima. Ti kodni rasporedi su po pravilu nepodudarni kako medjusobno, tako
i sa ISO standardom.
Skup znakova za konzolni rezim rada mozete naci u
paketu kbd koji je napisao
Andrijes Bouver [Andries Bouwer] sa univerziteta u Ajndhovenu [Eindhoven],
Holandija. U Slackware distribuciji pomenuti paket naci cete kao deo veceg
paketa
keytbls. Mozete ga instalirati (ako vec to niste ucinili) kao i
ostale pakete, naredbom pkgtool ili installpkg. Kada je rec o distribuciji
RedHat, na raspolaganju vam je RPM paket kbd-x.xx-x. Instalira se na poznati
nacin, komandom rpm -Uvv kbd-x.xx-x (opciju vv navodite ako zelite da
vidite sta se desava, sto bih vam toplo preporucio).
Po instalaciji paketa, potreban skup znakova za prikaz nasih slova dobijate
komandom setfont na sledeci nacin:
setfont lat2-16
Vise o paketu kbd naci cete u poglavlju 3,
Podesavanje tastature.
Najkraci postupak za dobijanje nasih slova na ekranu pod X-Windowsima bio bi:
- Preuzmite fontove sa slovenackog FTP sajta
ftp://ftp.arnes.si/software/unix/Latin-2-fonts/
- Prijavite se na sistem kao
root.
- Kreirajte odgovarajuce poddirektorijume u direktorijumu
/usr/X11R6/lib/X11/fonts. Na primer:
/usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/100dpi
/usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/75dpi
Raspakujte fontove ( tar -xvf ...) u odgovarajuce poddirektorijume.
- X server zahteva fontove u odgovarajucem, prevedenom formatu.
Pribavljene fontove prevedite komandom
bdftopcf, koja je deo paketa XFree86-X.X.X-XX (RedHat):
for FILE in *.bdf
do
bdftopcf $FILE -o `basename $FILE .bdf`.pcf
done
- Kompresujte tako dobijene fontove komandom
gzip:
gzip *.pcf
- U svakom poddirektorijumu X server ocekuje datoteku
fonts.dir
koja preslikava imena datoteka sa fontovima u kanonicka imena
fontova (X Logical Font Description, XLFD). Datoteku kreirajte sa
mkfontdir
koju morate ponoviti u svakom poddirektorijumu direktorijuma
ISO-8859-2.
- Ostaje vam jos samo da X server "date do znanja" da ste instalirali
nove fontove. To cinite nizom komandi
xset:
xset +fp /usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/75dpi/
xset +fp /usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/100dpi/
xset fp rehash
Ako je sve islo kao sto treba, naredba
xlsfonts -fn "*-iso8859-2"
mora prikazati nazive novih fontova.
- Komanda
xset vazi samo dok ne izadjete iz X Windows-a. Da biste
promene u putu za pretrazivanje fontova ucinili trajnim, morate da
promenite konfiguracionu datoteku
XFree86 servera. Ona se nalazi u
/usr/X11/lib/X11/Xconfig (Slackware) ili
/etc/X11/XF86Config (RedHat)
Potrazite u njoj redove koji pocinju sa FontPath i dodajte:
FontPath "/usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/75dpi"
FontPath "/usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/100dpi"
Navodnici oko puta do direktorijuma se moraju otkucati.
To bi bilo sve. Od sada X-Windows ima "infrastrukturu" za prikazivanje
nasih slova.
skup znakova za konzolni rezim rada i tabele za preslikavanje tastature
mozete naci u
paketu kbd Andriesa Brouwera sa univerziteta u
Ajndhovenu, Holandija. Autor paketa je takodje napisao i
Keyboard HOWTO
(u pripremi na srpskom jeziku), gde mozete dobiti dodatna obavestenja o
ovoj temi. U Slackware distribuciji mozete naci pomenuti paket pod
imenom keytbls, dok je kod RedHat distribucije u pitanju
kbd-X.XX-X.i386.rpm. Paketi se instaliraju komandama pkgtool
ili rpm, respektivno.
Paket kbd sadrzi raspored za srpsku tastaturu, po ugledu na postojece pisace
masine kod nas. Ovaj paket ce raditi ako prethodno pripremite i odgovarajuce
fontove po ISO-8859-2 kodnom rasporedu. Ukoliko koristite neki drugi kodni
raspored na dirkama tastature, pogledajte datoteke u /usr/lib/kbd/keytables
direktorijumu (RedHat) ili /usr/lib/kbd direktorijumu (Slackware) i napravite
ono sto vam je potrebno.
Ceo postupak izbora ekranskg fonta i rasporeda na tastaturi sastoji se u
sledecem:
# Biramo font za ekran visine 16 piksela
setfont lat2-16 ( ili iso02.f16, ako nemate prvi fajl)
# Srpska latinicna tastatura
loadkeys sr
# Aktivacija tastature
echo -e -n "\\033(K" > /dev/console
Gornje redove mozete dodati u datoteku
/etc/rc.d/rc.local, kako bi se
izvrsili prilikom svakog pokretanja Linuxa.
U X-Windows grafickom okruzenju tastaturu podesavamo za nasa slova komandom
xmodmap. Datoteku sa rasporedom tastera koji se koristi na pisacim masinama
za srpski jezik mozete naci na
ftp://www.linux.org.yu/sr/utils/Xmodmap.sr.pc102
Upotreba je jednostavna:
xmodmap Xmodmap.sl.pc102
Ako hocete da promenu ucinite trajnom, prekopirajte datoteku u
~/.Xmodmap
(samo za vas nalog na Linuxu) ili u
/etc/X11/xinit/Xmodmap (raspored tastera
ce vaziti za sve korisnike). Ova promena ce se aktivirati od momenta novog
pokretanja X-Windowsa.
Prilagodjavanja tastature i ekrana, na zalost, najcesce nisu dovoljna da bi
pojedini programi korektno postupali sa nasim slovima. Zato su potrebna
dodatna podesavanja. Da bi neki od vaznih programa umeli da prepoznaju nasa
slova, potrebno je uraditi sledece:
- bash:
Bourne shell (i Bourne-Again-Shell) ce ispravno razumeti srpska podesavanja
ako u datoteku ~/.inputrc ubacite sledece redove:
set meta-flag on
set convert-meta off
set output-meta on
Mozda ne bi bilo lose da ove redove dodate u /etc/skel, jer se tamo nalaze
datoteke koje se kopiraju u $HOME direktorijum svakog novog korisnika.
- (t)csh:
Unos nasih znakova moguc je ako dodamo sledece redove u
~/.cshrc ili
(samo za vas) ili /etc/csh.cshrc (za sve korisnike):
stty pass8
setenv LC_CTYPE iso_8859_2
setenv LANG C
- elm:
U datoteku ~/.elm/elmrc dodajte sledece:
charset = iso-8859-2
displaycharset = iso-8859-2
textencoding = 8bit
Medjutim, nije garantovano da ce ovo raditi u svim verzijama elm-a.
- emacs:
Dodajte sledece redove u vasu ~/.emacs datoteku ili u sistemsku inicijaliza-
cionu datoteku (verovatno /usr/lib/emacs/site-lisp/default.el ili
/usr/share/emacs/site-lisp/default.el):
(standard-display-european t)
(require 'iso-syntax)
(set-input-mode (car (current-input-mode))
(nth 1 (current-input-mode))
0)
- groff:
Komandu navedite kao
groff -Tlatin2 <vasa_groff_datoteka>
Nemojte zaboraviti da ovo izmenite u /etc/man.config da biste dobili nasa
slova u man stranicama, kada one jednog dana budu na raspolaganju na
srpskom jeziku. Takodje, nemojte uklanjati -mandoc prekidac.
- joe:
Kucajte komandu kao
joe -asis
ili dodajte sledece u vasu ~/.joerc datoteku:
-asis
Crtica (-) MORA biti u prvoj koloni datoteke.
- kermit:
Ovo je najbolje sto mozete dobiti, ali nije bas sasvim zadovoljavajuce.
Stavite sledece u vasu ~/.kermrc datoteku:
set terminal bytesize 8
set command bytesize 8
set file bytesize 8
set file character-set latin2-iso
set transfer character-set latin2-iso
set terminal character-set latin2-iso
- less:
Postavite sledecu promenljivu:
LESSCHARSET=latin1
- ls:
Kucajte komandu kao
ls -N
ili, ako to ne radi, kao
ls --8bit
- man:
Vidite deo o groff komandi.
- metamail:
Postavite sledecu promenljivu:
MM_CHARSET-ISO-8859-2
- nn:
Stavite sledece u ~/.nn/init datoteku:
set data-bits 8
- pine:
Stavite sledecu definiciju u ~/.pinerc datoteku:
character-set=ISO-8859-2
Ovo mozete uraditi i iz "Setup"-a, opcija "Config".
- rlogin:
Navedite komandu kao
rlogin -8 neki.sajt.yu
- telnet:
Stavite po jednu liniju u vasu ~/.telnetrc datoteku za
svaki host kome zelite da pristupite koristeci telnet:
<ime hosta> set outbinary true
Na primer:
moje.malo.mesto.yu set outbinary true
moj.ISP.yu set outbinary true
- tin:
Stavite sledece definicije u vasu ~/.tin/headers datoteku:
Mime-Version: 1.0
Content-Type: text/plain; charset=iso-8859-2
Content-Transfer-Encoding: 8bit
Sada mozete da saljete poruke u diskusione grupe koristeci nasa slova.
Jugoslavija se nalazi u centralno-evropskoj vremenskoj zoni (CET ili MET) koja
tokom zime odgovara grinickom vremenu uvecanom za 1 sat (GMT+1). Vremensku zonu na
Linux sistemu mozete postaviti pravljenjem simbolicke veze:
ln -sf /usr/lib/zoneinfo/MET /etc/localtime
ili
ln -sf /usr/lib/zoneinfo/Europe/Belgrade /etc/localtime
Ovim, takodje, prelazite na letnje racunanje vremena (GMT+2).
Sistemsko vreme mozete da uskladite sa CMOS casovnikom zadavanjem komande
clock
dok ste prijavljeni kao root korisnik. Ako je vas CMOS casovnik podesen na
GMT vreme (poznato i kao UTC vreme - standard svih pravih UNIX sistema), onda
mozete koristiti
clock -u -s
U suprotnom, za uskladjivanje lokalnog vremena koristite
clock -s
- dvips: Promenite datoteku
/usr/lib/texmf/dvips/config.ps
ili ~/.dvips.
- ghostscript: Dodajte opciju
-sPAPERSIZE=a4 u komandnoj liniji kojom
pozivate program.
- ghostview: Dodajte sledecu liniju u
~/.Xresources:
Ghostview.pageMedia: A4
- xdvi: Dodajte sledecu liniju u
~/.Xresources:
XDvi.paper: A4
Koristeci paket recode mozete prevesti datoteke koje sadrze tekst u ISO-8859-2
rasporedu u neki drugi raspored, na primer Microsoft CP-1250, IBM Codepage 852
ili neki treci. Upotreba je jednostavna:
recode cp852:latin2 <ime_datoteke>
Paket je dostupan kao
recode-3.4.tar.gz (ili noviji) na svim sajtovima koji
drze kopiju sajta
prep.ai.mit.edu.
Kod stampanja mozete naici na razne situacije:
- Stampac neposredno podrzava ISO Latin 2 raspored (idealno!)
- Stampac podrzava jedan od ostalih 8-bitnih rasporeda sa nasim slovima
(na pr. kodni raspored 852), ali i 7-bitni raspored JUS I.B1.002 (bolje)
- Stampac razume PostScript (dobro)
- Stampac ne razume nista drugo osim ASCII znakova (lose!)
Neki od novijih stampaca neposredno podrzavaju ISO-8859-2 kodni raspored.
Medju njima su:
- Hewlett-Packard LaserJet 4 Plus i 4M Plus
- Hewlett-Packard LaserJet 5L
- Epson FX-2170
- Epson LQ-870
- Fujitsu DL700
- Fujitsu DL1150/1250
- Fujitsu DL3700/3800
- Fujitsu DL6400/6600
Sve sto treba da uradite je da stampacu naredite da koristi odgovarajucu
kodnu stranicu. Komandna sekvenca za stampace Hewlett-Packard je:
\033(@N\033(s0p12h0s0b4099T
gde je
\033 oktalni kod znaka
Escape.
Jedan od nacina da pomocu datoteke /etc/printcap prilagodimo stampac da
stampa po tom rasporedu opisan je u sledecem odeljku.
Ako stampac podrzava neki drugi kodni raspored s nasim slovima, ipak mozemo
pomocu njega stampati tekstove po ISO-8859-2 rasporedu, ako datoteku
/etc/printcap prilagodimo na odgovarajuci nacin.
Postupak cemo objasniti na primeru stampaca marke Epson, koji ima znake po
YUSCII rasporedu na mesto svedske abecede.
lp|ascii|epson|Epson LQ-850:\
:lp=/dev/lp1:\
:sd=/usr/spool/lpd/epson:\
:lf=/usr/spool/lpd/ERRORLOG:\
:mx#0:\
:sh:
jus|Epson LQ-850 sa znakovima JUS I.B1.002:\
:lp=/dev/null:\
:sd=/usr/spool/lpd/jus:\
:if=/usr/spool/lpd/jus_filter:\
:lf=/usr/spool/lpd/ERRORLOG:\
:mx#0:\
:sh
latin2|text|Epson LQ-850 sa znakovima po ISO Latin 2:\
:lp=/dev/null:\
:sd=/usr/spool/lpd/latin2:\
:if=/usr/spool/lpd/latin2_filter:\
:lf=/usr/spool/lpd/ERRORLOG:\
:mx#0:\
:sh:
U pitanju su tri reda za stampanje. Prva je americki (ASCII) izbor znakova.
Drugi koristi
/var/spool/lpd/jus_epson:
#!/bin/sh
/usr/spool/lpd/jus_epson | lpr -Pascii
Potrebno je da datoteku filtrirate kroz filter
/var/spool/lpd/jus_epson i da
je postavite u prvi red za stampanje. Filter
jus_epson ne radi nista drugo
osim sto bira svedski kodni raspored, prepise datoteku sa ulaza na izlaz i na
kraju opet bira americki raspored. To je jedini deo programa koji zavisi od
vrste stampaca:
#!/bin/sh
# Stampanje dokumenta kodiranih po JUS I.B1.002 na stampac Epson LQ
#
# Biramo srpski (svedski) raspored
/bin/echo "\033R\005\c"
# Ispisujemo dokument
cat
# Biramo ASCII raspored
/bin/echo "\033R\000\c"
Treci red (queue) je modifikacija drugog. Najpre se dokument pretvara iz
Latin 2 u JUS kodni raspored, zatim se koristi prethodno opisani filter da
doda na pocetku i na kraju potrebne kodove za stampac, i na kraju se datoteka
salje u prvi red za stampanje.
#!/bin/sh
/usr/local/bin/recode --force latin2:yu | \
/usr/spool/lpd/jus_epson | lpr -Pascii
Ovde pretpostavljamo da posedujemo program
recode u
/usr/local/bin direktorijumu.
U ovu svrhu morate u direktorijumu /usr/spool/lpd (ili /var/spool/lpd)
kreirati poddirektorijume /usr/spool/lpd/epson, /usr/spool/lpd/jus i
/usr/spool/lpd/latin2.
Stampanje bi trebalo da ide lako:
- Bez eksplicitne izbora reda, ili sa izborima
-Pepson ili -Pascii, datoteka se stampa kao ASCII:
lpr <datoteka>
- Izborom reda
-Pjus datoteka se stampa kao dokument po JUS I.B1.002 rasporedu:
lpr -Pjus <datoteka>
- Izborom reda
-Platin2 ili -Ptext datoteka se stampa po ISO-8859-2 rasporedu:
lpr -Platin2 <datoteka>
Datoteku mozete lako odstampati ako koristite jedan od filtera za PostScript
stampace koji podrzavaju ISO-8859-2 raspored. Takvi programi su, na primer,
a2ps i GNU enscript. Poslednji podrzava ISO-8859-2 raspored, dok je podrska
za prvi program u izradi.
Enscript za Red Hat distribucije mozete naci na
http://rufus.w3.org/linux/RPM
"skladistu" RPM paketa.
- GNU enscript
Ako niste instalirali GNU enscript, mozete to da ucinite po uputstvima koja
prate program. Osim njega, potreban vam je i neki font u Type 1 obliku koji
sadrzi nasa slova. Dobar izbor bi bio IBM Courier, koji se distribuira uz
X Windows sisteme ili sa programom ghostscript. Ako font postoji, ali ne
znate tacno gde se nalazi, mozete ga pronaci komandom
find / -name cour.pf[ab]
U licnu (~/.enscriptrc) ili sistemsku konfiguracionu datoteku
(/usr/local/etc/enscript.cfg ili /usr/loca/etc/enscriptsite.cfg)
dodajte put do datoteke sa fontovima. Osim toga, GNU enscript zahteva u svakom
direktorijumu sa fontovima datoteku font.map, koja sadrzi preslikavanje
izmedju fontova i datoteka u kojima se fontovi nalaze - slicno kao fonts.dir.
Datoteku font.map mozete da kreirate naredbom mkafmmap.
Primer konfiguracione datoteke enscriptsite.cfg:
...
# Gde su PostScript fontovi?
AFMPath: /usr/lib/X11/fonts/Type1:/usr/local/lib/ghostscript/fonts
...
# Podrazumevani nacin kodiranja:
DefaultEncoding: latin2
...
# Podrazumevani format papira:
DefaultMedia: A4
...
# lpd bira red za stampanje prekidacem -P...
QueueParam: -P
...
# Za stampanje koristimo naredbu lpr, a ne lp
Spooler: lp
Posto ste sve namestili, jednostavno posaljite datoteku na stampanje komandom
enscript <datoteka>
Podrska lokalnim podesavanjima je poboljsana u libc 5.4.x i navise.
Mozete izbeci mnoga pojedinacna podesavanja programa opisana u poglavlju
4,
Prilagodjavanje nekih aplikacija nasim slovima ako je vas sistem
pripremljen za lokalnu podrsku. Debian distribucija podrzava lokalna
podesavanja ako instalirate paket wg15-locale. Procitajte Locales
mini-HOWTO ako zelite da podesite lokalnu podrsku na ne-Debian sistemima
sa libc 5.4.x. RedHat distribucija takodje podrzava lokalna podesavanja
od verzije 5.0 navise ako instalirate paket glibc-X.X.X-XX-i386.rpm.
Sistemi sa GNU libc 2 (libc 6.x) takodje podrzavaju lokalna podesavanja.
Ako vasa Linux distribucija ne podrzava srpska latinicna lokalna podesavanja,
posluzite se sledecim trikovima:
- Najpre proverite da li vas sistem podrzava slovenacka ili hrvatska lokalna podesavanja. Ako je to tacno, predjite na korak 3.
- Nadjite na Internetu tekstualnu datoteku
sl_SI ili hr_HR u kojoj
su opisana odgovarajuca podesavanja za hrvatski, odnosno slovenacki jezik.
- Prijavite se na sistem kao
root.
- Predjite u direktorijum
/usr/share/i18n/locales ako koristite RedHat
distribuciju, ili odgovarajuci direktorijum na Slackware, Debian ili
Caldera distribuciji.
% cp sl_SI (ili hr_HR) /usr/share/i18n/locales/sr_YU
% cd /usr/share/i18n/locales
- Koristeci vas omiljeni editor, promenite sledece linije u datoteci
sr_YU
(navedeni brojevi ne moraju nuzno biti tacni, vec su dati radi lakse
orijentacije u datoteci):
4: % Serbian Language Locale for Yugoslavia
6: % Address:
7: %
8: % Contact:
9: % Email:
10: % Tel:
12: % Language: sr
13: % Territory: YU
2117: yesexpr "<<(><d><D><y><Y><)/>><*><.>"
2118: noexpr "<<(><n><N><)/>><*><.>"
2122: int_curr_symbol "<Y><U><N><SP>"
2123: currency_symbol "<d><i><n>"
2148: "<u><t><o>";"<s><r><e>";/
2161: "<j><u><l>";"<a><v><g>";/
2171: "<a><v><g><u><s><t>";/
2177: d_fmt "<%><d><-><%><m><-><%><Y><.>"
- Izvrsite komandu
localedef -c -i sr_YU -f ISO-8859-2 sr_YU
Ako sve protekne u redu, trebalo bi da imate srpsku latinicnu lokalnu
podrsku. Da biste je aktivirali, trebalo bi da podesite promenljivu iz
okruzenja:
LC_ALL=sr_YU
Takodje, mozete pokusati sa sr_YU.ISO_8859_2 ako sr_YU ne radi.
Da biste proverili da li lokalna podrska radi, otkucajte
date
Trebalo bi da dobijete datum sa nasim skracenicama imena dana u
nedelji i meseca.
Pomenute promenljive postavljaju sve kategorije lokalne podrske. Mozete
postaviti pojedinacnu kategoriju koristeci ime kategorije kao promenljivu.
Lokalne kategorije su:
Lokalna kategorija Primena
------------------ -------
LC_COLLATE Redosled sortiranja slova u stringu.
LC_CTYPE Klasifikacija i pretvaranje znakova.
LC_MESSAGES Prevod odgovora "da" i "ne".
LC_MONETARY Novcani format.
LC_NUMERIC Format ne-monetarnih numerickih vrednosti.
LC_TIME Format datuma i vremena.
LC_ALL Postavlja sve gorenavedene kategorije (i ima
prvenstvo u odnosu na sve).
LANG Postavlja sve kategorije, ali moze da bude
nadjacana bilo kojom pojedinacnom lokalnom
kategorijom.
Neki programi, kao sto su bash ili GNU emacs ipak zahtevaju posebna
podesavanja, kao sto je opisano u poglavlju 4,
Prilagodjavanje nekih aplikacija nasim slovima, ali vecina bi trebalo da radi bez dodatnog "nadzora". Programi
kao sto su nvi koji ranije nisu radili sa 8-bitnim znacima sada bi trebalo
da rade.
Lokalna podrska bi trebalo da postane prisutnija sa pojavom distribucija koje
su zasnovane na GNU libc 2 biblioteci. Vodite racuna da, mada Red Hat Linux
5.0 sadrzi GNU libc 2, lokalna podrska ne radi. Da biste je aktivirali, treba
da izvrsite sledeci skript (zanemarite upozorenja):
#!/bin/sh
localedef -c -i en_DK -f ISO-8859-1 en_DK
localedef -c -i sv_SE -f ISO-8859-1 sv_SE
localedef -c -i fi_FI -f ISO-8859-1 fi_FI
localedef -c -i sv_FI -f ISO-8859-1 sv_FI
localedef -c -i ro_RO -f ISO-8859-1 ro_RO
localedef -c -i pt_PT -f ISO-8859-1 pt_PT
localedef -c -i no_NO -f ISO-8859-1 no_NO
localedef -c -i nl_NL -f ISO-8859-1 nl_NL
localedef -c -i fr_BE -f ISO-8859-1 fr_BE
localedef -c -i nl_BE -f ISO-8859-1 nl_BE
localedef -c -i da_DK -f ISO-8859-1 da_DK
localedef -c -i kl_GL -f ISO-8859-1 kl_GL
localedef -c -i it_IT -f ISO-8859-1 it_IT
localedef -c -i is_IS -f ISO-8859-1 is_IS
localedef -c -i fr_LU -f ISO-8859-1 fr_LU
localedef -c -i fr_FR -f ISO-8859-1 fr_FR
localedef -c -i de_DE -f ISO-8859-1 de_DE
localedef -c -i de_CH -f ISO-8859-1 de_CH
localedef -c -i fr_CH -f ISO-8859-1 fr_CH
localedef -c -i en_CA -f ISO-8859-1 en_CA
localedef -c -i fr_CA -f ISO-8859-1 fr_CA
localedef -c -i fo_FO -f ISO-8859-1 fo_FO
localedef -c -i et_EE -f ISO-8859-1 et_EE
localedef -c -i es_ES -f ISO-8859-1 es_ES
localedef -c -i en_US -f ISO-8859-1 en_US
localedef -c -i en_GB -f ISO-8859-1 en_GB
localedef -c -i en_IE -f ISO-8859-1 en_IE
localedef -c -i de_LU -f ISO-8859-1 de_LU
localedef -c -i de_BE -f ISO-8859-1 de_BE
localedef -c -i de_AT -f ISO-8859-1 de_AT
localedef -c -i sl_SI -f ISO-8859-2 sl_SI
localedef -c -i ru_RU -f ISO-8859-5 ru_RU
localedef -c -i pl_PL -f ISO-8859-2 pl_PL
localedef -c -i lv_LV -f BALTIC lv_LV
localedef -c -i lt_LT -f BALTIC lt_LT
localedef -c -i iw_IL -f ISO-8859-8 iw_IL
localedef -c -i hu_HU -f ISO-8859-2 hu_HU
localedef -c -i hr_HR -f ISO-8859-2 hr_HR
localedef -c -i gr_GR -f ISO-8859-7 gr_GR
Prikazivanje 8-bitnih znakova je vrlo lako. Koristite ih isto kao sto biste
koristili 7-bitni ASCII skup znakova. Medjutim, da bi aplikacija prihvatila
unos 8-bitnih znakova predstavlja totalno drugu pricu.
Ako koristite na pr. Xt okruzenje i Motif, treba da dodate samo jednu
liniju u vas program. Prvi poziv Xt biblioteci treba da bude procedura
XtSetLanguageProc. Na primer:
int main (int argc, char** argv)
{
...
XtSetLanguageProc (NULL, NULL, NULL);
top = XtAppInitialize ( ... );
...
}
Posle ovog vas program ce automatski da uzima u obzir
LC_CTYPE promenljivu
i tumaci tastere prema
Compose tabelama u
/usr/lib/X11/locale/ direktorijumu. Ovo bi trebalo da radi za gotovo sve evropske jezike i u celini je
prenosivo. Kako XFree86 visejezicna podrska postaje bolja, tako ce vas program
biti korisniji i na Bliskom i Srednjem istoku.
Ovaj metod unosa podrzavaju Xt, Xlib i Motif v1.2 (i noviji). Prema podacima
kojima raspolazem, Xaw biblioteka ga samo delimicno podrzava. Ako znate nesto
vise u vezi sa ovim, voleo bih da mi napisete koji red putem elektronske poste :) .
Ovo poglavlje je sastavljeno na osnovu obimnije diskusije u delu Programming
for internationalization Majkla Gsvinda [Michael Gschwind]. Pogledajte
poglavlje 9,
Reference i FTP sajtovi za pokazivac na ovaj dokument.
Ovaj dokument bi trebalo da je na raspolaganju na svim racunarima koji drze
kopiju sajta sunsite.unc.edu i tsx-11.mit.edu. Srpski sajt mozete naci
na adresi
http://www.linux.org.yu/sr/ .
German HOWTO (na nemackom) napisao Winfred Truemper. Mnogi nacionalni
HOWTO dokumenti (finski, poljski, slovenacki) su raspolozivi na odgovarajucim
jezicima.
Linux Keyboard and Console HOWTO napisao Andries Brouwer.
Locales mini-HOWTO napisao Peeter Joot.
Dokumenti ISO 8859-1 National Character Set FAQ i Programming for
Internationalization (i mnogo vise) koje je napisao Michael Gschwind raspolozivi su na njegovoj prezentaciji
http://www.visivie.tuwien.ac.at/mike/i18n.html
Harald T. Alvestrand iz Norveske vodi evidenciju o korisnicima Linuxa po
drzavama. Spisak srpskih (ili jugoslovenskih) korisnika je na
http://domen.uninett.no:29659/bycountry/YU.html
Ako niste medju njima, prijavite se - odmah!
http://domen.uninett.no:29659/
Od leta 1997. u Beogradu je organizovano Udruzenje korisnika Linuksa u
Jugoslaviji (LUGY - Linux Users Group of Yugoslavia). Udruzenje ima svoju
prezentaciju na
http://www.linux.org.yu
Jugoslovenska grupa LUGY ima, kao sto i dolikuje, svoju diskusionu listu!
Na nju se mozete prijaviti ako na adresu
majordomo@beocity.com posaljete
poruku
subscribe linux u telu poruke. U momentu dok ovo citate, moguce je
da je pretplata na diskusionu listu prebacena na "pravo" mesto, tj. na
majordomo@linux.org.yu, no,
to ostavljam vama da proverite.
U vreme pisanja ovog dokumenta, autoru su bila poznata dva FTP sajta posvecena Linuksu i
srpskim podesavanjima:
ftp://ftp.emi.yu/pub/Linux
http://www.linux.org.yu/sr/utils/
Kada je o USENET-u rec, postoji diskusiona grupa
yu.os.unix u kojoj se,
pored ostalog, raspravlja i o Linuksu. Jedan od news servera, preko koga mozete
da citate clanke, jeste i:
news.beotel.net
Ovaj dokument je posvecen uspomeni na Milenu Rogulj ("teta-Milenu"),
dragu prijateljicu koju mi je smrt prerano otela.
Deo ovog dokumenta govori o namestanju nasih slova na Linuksu, ali ovde
ih nema. Kako to?
Pretpostavlja se da je ovaj dokument prvi u nizu dokumenata na srpskom
jeziku koga ce procitati novopeceni korisnik Linuksa. S obzirom da, kao
takav, ne raspolaze znanjem koje je potrebno da namesti nasa slova,
ovaj dokument ih ne koristi jer bi nas novopeceni korisnik video samo
"kuke i kvake".
Hvala:
- Svim pretplatnicima srpske "linux" diskusione liste na korisnim
predlozima (linux@beocity.com),
- Matu Velsu, autoru Linux Installation and Getting Started,
- Ajenu Dzeksonu, autoru Linux frequently asked questions
with answers, i posebno
- Linusu Torvaldsu i GNU-u koji su nam dali Linuks.
Ovaj dokument je "takav kakav je". Ulozeno je puno truda da bude sto
bolji, ali ove informacije koristite na sopstvenu odgovornost. Ni u kom
slucaju autor ovog teksta ne preuzima odgovornost za bilo kakve stete, posredne
ili neposredne, nastale koriscenjem saveta iz dokumenta.
Suvisle primedbe su dobrodosle. Slobodno mi posaljite predloge za poboljsanja,
kao i uocene nepravilnosti. Argumentovana (i jos jednom: ARGUMENTOVANA!)
kritika je dobrodosla. Pohvale ce biti sacuvane na posebnoj disketi. Sve
ostalo ce bez milosti zavrsiti u /dev/null.
Ako nije drugacije napomenuto, autorska prava na Linux HOWTO dokumente
poseduju njihovi autori. HOWTO dokumenti mogu se reprodukovati i
distribuirati u celini ili delimicno, na fizickom ili elektronskom mediju,
sve dok je ovo obavestenje prisutno na svim primercima. Komercijalna
distribucija dozvoljena je i podrzava se; medjutim, autor ovog dokumenta bi o
takvom distribuiranju zeleo da bude obavesten.
Svi prevodi, izvedeni ili sazeti radovi koji ukljucuju Linux HOWTO
dokumente moraju biti pod ovom licencom. Dakle, nije vam dozvoljeno da
napravite rad izveden iz HOWTO-a i da namecete dodatna ogranicenja na
njegovu distribuciju. Izuzeci od ovog pravila moguci su pod odredjenim
uslovima; kontaktirajte Linux HOWTO koordinatora na nize navedenoj adresi.
Ukratko, mi, prevodioci HOWTO dokumenata na srpski zelimo da ohrabrimo
sirenje ovih informacija kroz sto je moguce vise kanala. Medjutim, zelimo da
zadrzimo autorska prava na HOWTO dokumente i zeleli bismo da budemo
obavesteni o bilo kakvim namerama u vezi sa redistribuicijom svih srpskih
HOWTO dokumenata.
Ako imate pitanja, kontaktirajte Tima Bajnuma [Tim Bynum], Linux HOWTO
koordinatora, na
linux-howto@sunsite.unc.edu.
This document is a copyrighted work. Its use in part or as whole, for
non-profit or for-profit purposes, and its dissemination in any form,
either printed or electronic is explicitelly allowed, as long as the
above copyright notice is retained on all copies. Its suggested citation
is
Serbian-HOWTO Copyright (C) 1998 by Zoltan Csala
http://www.linux.org.yu/sr/howto/Serbian-HOWTO
Single copies of any document citing this guide would be much appreciated.
The information in this document is provided in belief of being accurate
and useful, however without any warranty, expressed or implied, including,
but not limited to, the implied warranties of merchantibility or fitness
for a particular purpose. The entire risk of using the information goes with
the user. The author can not be liable for any possible damage, direct or
indirect, arising from the use of information provided in this document.
